Промоција књиге „Страдање Српске Православне Цркве у НДХ – фотомонографија“

У Свечаној сали Дома војске Србије 24. новембра 2016. године представљена је књига Јована Мирковића Страдање Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској – фотомонографија (Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia – photomonograph) у издању куће „Свет књиге“. Том приликом говорили су Њ. П. Владика пакрачко-славонски мр Јован (Ћулибрк) и писац предговора, академик др Љубодраг Димић, др Предраг Ј. Маркович Стево Ћосовић испред издавача и аутор. Промоцију књиге увеличале су Смиља Котур, певач народних песама из Јасеновца, уз подршку Светлане Спајић и Драгане Томић.

Издавач Стево Ћосовић је у уводној речи казао да се „реализации фотомонографије приступило са свешћу да је историја жива и животворна, и да она обликује и садашњост и одређује будућност“. Он је истакао да је „основни циљ публиковања ове књиге проистекао, у ствари, из суштинске људске потребе – да се злочин и зло зауставе, а зло се зауставља, између осталог, и тако што се злочин мора памтити“. „Јер ако жртва заборави злочин“, додао је он, „злочинац ће га лако поновити, обновиће своју злочиначку навику и зато мислимо да их треба заустављати и на овај начин, супротстављати им се, пружати им отпор“. „Ова књига је истовремено један вид отпора према злочину“, рекао је он.

Владика пакрачко-славонски Јован (Ћулибрк) је у свом надахнутом и емотивном излагању рекао „да је врхунац крваве идеологије у двадесетом веку, незапамћен у историји обожавања државе, на­ције, расне политике и хришћанства, израз нашао у ономе споју који је настао у Независној држа­ви Хрватској, где су се изгубиле границе између Католичке Цркве и усташке државе“ и подвукао да је „Независна држава Хрватска врхунац злочина у двадесетом ве­ку, али није тај злочин јединствен и један, него га је много“.

Он је још додао да у његовој епархији данас, 75 година по­сле почетка Другог светског рата, имамо педесет срушених храмова и поставио питање шта смо ми то радили од 1945-те и истакао да је потребно „да прво погледамо се­бе, а онда ћемо лако упрти поглед у другог“.

У том смислу он се запитао: „Зар смо ми дошли дотле да ми сами у Београду немамо мјесто на коме пише Јасеновац? Је ли знате једно мјесто у Београду гдје то пише, а онда другима приговарамо и другима замјерамо? Гдје је моно­граф ија Јасеновца коју је издала САНУ? Нема је. Али Стево Ћосовић и његова мала издавачка кућа издају двије капиталне књиге Јована Мирковића. Гдје је Јован Мирковић у нашим медијима? Јована Мирковића нема, човек седи и ради. Крваво ради од јутра до мрака у архивима док други, који страницу немају објављену о Јасеновцу, интервјуе дају од јутра до вечери“, и подвукао да се овде мо­ра успоставити неки ред.

Завршавајући своје излагање, он је нагласио да као Владика Јасеновца има посебну одговорност и рекао присутнима: „Дођите. Док долазите, дотле је наше.“

Академик Љубодраг Димић је, темељно анализирајући књигу, рекао да се „иза наслова крије, у ствари, илустрована историја геноцида над православним свештенством, над објектима Српске Православне Цркве, али посредно и над српским народом“. Он је истакао да је „у питању књига која има богати мозаични садржај, коју можемо готово да назовемо енциклопедијским издањем“, те да „таква издања обично настају дугогодишњим, деценијским тру­дом читавих института и специјализованих лексикографских заво­да, међутим, у овом случају, у питању је труд колеге Мирковића, наравно вишедеценијски, и труд који је успео да те честице сачуваног, неуништеног знања и сећања транспонује у поуздано знање које сада служи на част српској историографији, и која истовремено говори о зрелости коју та историографија данас има“. Ака­демик Димић је још додао да књига „говори о размери злочина, о политици комунистичких власти посредно о том православном наслеђу, и о нечему над чиме сви морамо да се запитамо каква је наша култура сећања“.

Завршавајући своје излагање он је рекао „да ова књига касни можда 70 година, али ипак стиже на време када почиње једна велика ревизија, једно велико прање прошлости у коме Алојзије Степинац вероватно је са­мо први корак, а после Алојзија Степинца доћи ће и папа Пије XII на ред да постане светац и многи други вероватно“.

Историчар др Предраг Ј. Марковић говорио је о разлозима занемаривања трагедије српског народа преко Дрине и запитао се: „Зашто ми то нисмо знали и ко је то прећутао?“, као и како су обележавани починиоци и жртве на споменицима. Констатовао је и да „ми нисмо избројали наше жртве у двадесетом ве­ку ни у једном рату“.

Др Марковић је критиковао и став државе која не поклања довољно пажње тој тематици и рекао да се, осим недовољно цењеног рада Музеја жртава геноцида, све своди на труд појединаца какви су Саво Штрбац и аутор књиге Јован Мирковић. Говорећи о књизи, он ју је назвао лексиконом и изразио је дивљење према квалитету фото прилога до којих је Мирковић дошао јер они добро прате „судбину, махом трагичну, тог дела српске баштине све до 21. века“.

На крају он је апеловао на државу „да се сећање на жртве не ограничи на један или на два датума, јер то је од државе мало“ и да ово што је Јован Мирковић цео живот радио, не сме да остане приватна иницијатива.

Аутор Јован Мирковић изра­зио је уверење „да ће ова књига допринети спознајама о српском страдању на подручју НДХ у сег­менту духовног страдања и уништења храмова и свештенства“. Додао је да „она је и својеврсни наставак и проширење једног де­ла претходне књиге: Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија„. Он је изразио захвалност многима који су суделовали у стварању ове књиге јер је он само потписник, а посебно Музеју жртава геноцида на уступљеној грађи, те Владики Јовану на инспиративном предговору који „на философско, религијски, али и историјски начин даје суштину проблема којим се, делимично, бави и ова књига“.

Посебну захвалност аутор је изразио за емотивну ноту представљања књиге Светлани Спајић и Драгани Томић, певачима традиционалних песама, а нарочито „госпођи Смиљи Котур, народ­ном и црквеном појцу која је про­шла голготу Јасеновца“.

Текст и фотографије: Данко Страхинић


„Православље“ број 1193 – 01. децембар 2016. г

  • КЉУЧНЕ РЕЧИ
  • 1193
ПОДЕЛИ