Ђакон др Ивица Чаировић: Византија – свет промена

23. међународни конгрес византолога одржан у Београду од 22. до 27. августа 2016.

 

Српска престоница је последњих дана августа Лета Господњег 2016. била стециште успеха српских спортиста, али и научника, филолога, историчара и богослова. После освојених медаља на математичкој и олимпијади из физике, затим на Олимпијским играма у Рију, којима су српски научници и спортисти усрећили целу нацију, Београд је окупио светску византолошку елиту – одржан је 23. међународни конгрес византолога, на тему „Византија – свет промена“, уз мото конгреса: „Πάντα μεν γαρ μεταβάλλεται, απόλλυται δε οϋδέν“ (Максим Плануд). „Чланови Српског комитета за византологију и сви византолози и медиевисти Србије поносни су што је управо београдској византолошкој школи још једном поверено организовање таквог конгреса. Топлом добродошлицом очекујемо византологе из читавог света, који ће учешћем на Конгресу допринети овој важној размени мишљења и идеја, те сумирати стање у данашњим византолошким истраживањима“, речи су Љубомира Максимовића, председника програмског и организационог одбора, председника Српског комитета за византологију и почасног потпредседника Међународног удружења византолога.

Међународни конгрес византолога је најважнији догађај за светску историјску јавност у 20. и 21. веку, односно од када је почео да се одржава – од 1924. године у Букурешту. Други по реду конгрес одржан је у Београду (1927), а дванаести у Охриду (1961). Управо је после охридског скупа установљена пракса одржавања конгреса на пет година. Догађаји ове врсте окупљају научнике различитих генерација, из различитих области истраживања, из читавог света. Током година број учесника на конгресима је постепено растао, а на последњем, 22. међународном конгресу у Софији (2011), активно је учествовало преко хиљаду истраживача. На састанку свих представника националних комитета у Софији 2011, у складу са статутима Међународног удружења византолога (AIEB) одлучено је да се организација следећег, 23. међународног конгреса византолога, повери Српском националном комитету за византологију, што је и учињено на највишем нивоу.

Пре самог догађаја, у Прес центру УНС-а одржана је конференција за новинаре на којој су говорили Љубомир Максимовић, Срђан Пириватрић, у својству копредседника организационог одбора, Смиља Марјановић Душанић, Даница Поповић и Зоран Ракић. Љубомир Максимовић је, том приликом, истакао да је Византија пример како се може одржавати једна стабилна атмосфера током целог хиљадугодишта. Зато би – према његовим речима – овај конгрес, чији су покровитељи УНЕСКО и Председник Србије, требало да пружи одговор на питање куда ће да води византологија у времену које следи.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, у пратњи Преосвећене господе Епископа Јоаникија и топличког Арсенија присуствовао је 22. августа 2016. године отварању 23. Међународног конгреса византијских студија у Београду. Том приликом, Председник Србије г. Томислав Николић отворио је 23. Међународни конгрес византијских студија уз поруку да је српско-византијска баштина на Косову и Метохији данас угрожена неистинама и покушајима фалсификовања историјских чињеница, али и физичким уништењем.

Патријарх српски Г. Иринеј примио је 24. августа 2016. године у Патријаршији српској у Београду групу богослова, учесника Византлошког конгреса, чија је специјалност изучавање богословља Светог Максима Исповедника. Током сусрета истакнути истраживачи имали су прилику да Патријарха Српског упознају како са својим радом, тако и са актуелним богословским интересовањима за мисао Светог Максима, у којој, како је закључено, често можемо наћи одговоре на проблеме који се стављају пред Цркву данас. Ову групу посвећеника делу Светог Максима чине следећи научници: преч. др Димитриос Харпер, Винчестер, Енглеска; преч. проф Николаос Лудовикос, Солун, Грчка; др Сотирис Митралексис, Винчестер, Енглеска и Цариград, Турска; др Дионисиос Склирис, Сорбона, Француска; др Владимир Цветковић, Гетинген, Немачка; проф. Кристоф Ерисман, Беч, Аустрија; др Захарија-Себастијан Матејеску, Букурешт, Румунија; др Смилен Марков, Велико Трново, Бугарска; и проф. Торстеин Теодор Толефсен, Осло, Норвешка.

Скуп у Београду је по броју учесника, којих је било више од 1.300 из 49 земаља, био највећи – до сада – одржан византолошки конгрес. Главне теме биле су агиографија, археологија рановизантијских градова, религиозне праксе и чула, идеја римске државе међу Словенима, изражавање начина и разлога због којих су Византинци писали историју. На конгресује одржано 6 пленарних седница (L’age d’or de l’hagiographie byzantine, са модератором Сергејем Ивановим; The Byzantine City and the Archaeology of the Third Millennium, где је модератор био Џејмс Кроу; Byzantine Religious Practices and the Senses, са модератором Чарлсом Барбером; Romanitas and Slavia: Political and Ideological Relationships between the Slavs and Old and New Romes, где је модератор био Пол Стивенсон; затим How the Byzantines Wrote History, модератор Рут Макридес; Byzantine Studies in the New Millenium, где је модератор била Клаудија Рап), свака са по четири, док је последња седница бројала шест излагача; затим око 50 округлих столова са највише 10, а најмање 6 учесника.

У оквиру програмског одбора свој допринос су дали и представници Српске Православне Цркве и Православног богословског факултета Универзитета у Београду: Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије; протојереј-ставрофор Радомир В. Поповић, редовни професор; протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић, ванредни професор. У раду конгреса учешће су узели професори, асистенти и дипломирани студенти са Православног богословског факултета протојереј-ставрофор др Радомир В. Поповић, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, др Ненад Милошевић, др Србољуб Убипариповић, ђакон др Ивица Чаировић, др Коста Симић, др Александар Стојановић, мр Илија Марчетић, Петар Козакијевић, Марко Шукунда, и др Василије Вранић, свештеник из Чикага.

Скуп су пратиле две публикације: Зборник пленарних уводних реферата и тротомна студија Византијско наслеђе и српска уметност; а том приликом су у Београду организоване и тематске изложбе: „Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба“ професора Александра Кадијевића у Галерији науке и технике САНУ, као и „Свет рукописне књиге од 12. до 17. века“ из Музеја Српске Православне Цркве, ризница Хиландара и српских православних манастира у Црној Гори, чији су аутори професори Ирина Шпадијер и Зоран Ракић, а на којој ће се у САНУ међу експонатима наћи и Мирослављево јеванђеље. У Музеју Српске Православне Цркве приређена је изложба „Иконопис са подручја обновљене Пећке Патријаршије“, а у Музеју Цептер поставка под називом „Звуци, рефлекси и ритмови средњовековља у делима српских уметника друге половине 20. века“, чији је аутор Ивана Симеоновић Ћелић. Библиотека града Београда домаћин је била поставке из Грчке (Светогорски центар из Солуна) на тему „Светогорска путовања у сликама – Света Гора на акварелима и дигиталним цртежима Дага Патерсона и Тима Вајнера.“

Конгрес је нарочиту пажњу посветио продубљивању разумевања Византије као живог организма, који је трајао више од једног миленијума и чија је идеологија, ерудиција, уметност и култура дала суштински допринос развитку Европе од позне антике преко средњег века до наших дана. Византија је, између осталог, модел који показује да је могуће хиљаду година одржати равнотежу између културолошке целине и неког њеног дела, што је веома осетљиво питање до данас, те зато историју и треба доживљавати као учитељицу живота. Сва истраживања изговорена на конгресу у Београду показују да Византија спаја прошлост и будућност, и да је то прича о поукама прошлости за будућност.


„Православље“ број 1188 – 15. септембар 2016. г.

  • КЉУЧНЕ РЕЧИ
  • 1188
ПОДЕЛИ